Posmatranje dnevnog čišćenja kao prilike

Pružaoci usluga čišćenja suočavaju se sa velikim nedostatkom kvalifikovane radne snage, dodatno otežanim vremenskim i troškovnim pritiscima. Prelazak sa čišćenja van radnog vremena na dnevno čišćenje može predstavljati veoma korisno rešenje. Atraktivnije radno vreme tokom dana povećava motivaciju zaposlenih i olakšava zapošljavanje novih radnika. Kada je osoblje za čišćenje prisutno tokom dana, korisnici imaju koristi jer se poboljšava kvalitet čišćenja. Međutim, zaposleni treba da prođu profesionalnu obuku kako bi se ovaj prelazak odvijao nesmetano. Digitalne tehnologije i robotika pružaju dodatnu podršku.

Dobri razlozi za čišćenje tokom dana

Dnevno čišćenje čini sektor profesionalnog čišćenja privlačnijim potencijalnim zaposlenima, obezbeđuje veće zadovoljstvo korisnika, smanjuje troškove i ima manji uticaj na životnu sredinu.

Nedostatak kvalifikovane radne snage i cenovni ratovi opterećuju pružaoce usluga čišćenja

U sektoru čišćenja postoji nedostatak radne snage, a fluktuacija zaposlenih je visoka. Privlačenje novih radnika nije jednostavno. Jedan od razloga je neatraktivno radno vreme u ovoj oblasti. Iako su večernje i noćne smene često bolje plaćene, teško ih je uskladiti sa redovnim društvenim životom i porodičnim obavezama. Pored toga, čistači tokom noćnih smena praktično rade anonimno kada nikoga drugog nema u blizini, pa zato dobijaju malo priznanja za svoj rad.

Paralelno sa nedostatkom radne snage, raste i pritisak na cene za pružaoce usluga održavanja objekata, jer je tržište veoma konkurentno. Uprkos tome, očekivanja korisnika i zaposlenih u objektu ostaju visoka: prostorije treba čistiti efikasno, temeljno i na što ekološki prihvatljiviji način. Dnevno čišćenje nije rešenje za sve, ali može pomoći da se kompanija uspešno pozicionira za budućnost i da se posao učini privlačnijim za (nove) zaposlene.

Mogućnosti koje donosi dnevno čišćenje

Čišćenje podova Kärcher metlom za tepihe

Društveno, ekonomski, ekološki

Verovatno najveća prednost dnevnog čišćenja jeste to što je društveno prihvatljivije. Uobičajeno radno vreme bolje je usklađeno sa porodičnim i društvenim životom. Takođe, omogućava korisnicima i zaposlenima u zgradi da vide osoblje za čišćenje dok obavlja svoj posao. To donosi više priznanja za njihov trud i pruža prilike, kao i više raznovrsnosti u radnom danu kroz interakcije sa drugim ljudima. Sve to dodatno motiviše zaposlene. Međutim, ne profitira samo osoblje: prelazak na dnevno čišćenje štedi novac i pomaže životnoj sredini, jer se smanjuje potrošnja energije usled manjih potreba za osvetljenjem i grejanjem tokom noći. Pored uštede energije, smanjuje se i broj potrebnih radnih sati – npr. ukoliko je obezbeđenje ranije bilo angažovano samo u večernjim ili noćnim satima da bi ostalo na licu mesta dok čistači rade.

Poboljšana usluga, zadovoljni korisnici

Korisnici i zaposleni u objektu dobijaju dodatnu vrednost od dnevnog čišćenja: hitni problemi (npr. prosuta tečnost ili curenje) mogu se rešiti odmah, jer je osoblje za čišćenje prisutno u isto vreme i može reagovati ad hoc. Sale za sastanke, toaleti i sanitarni čvorovi itd. mogu se čistiti ciljanije, u skladu sa intenzitetom korišćenja. Time se smanjuje ukupno opterećenje posla i obezbeđuje da korisnici ne čekaju predugo kada je potrebno očistiti određenu zonu.

Novo promišljanje usluga čišćenja objekata

Prilikom reorganizacije čišćenja objekata, korisno je uključiti procese koji štede vreme i iskustva iz drugih sektora. Novi modeli rada olakšavaju njihovo uvođenje. Potrebno je samo adekvatno obučeno osoblje za čišćenje i odgovarajuća tehnologija.

Ne izmišljajte toplu vodu – učite iz drugih oblasti!

Prilikom prelaska na dnevno čišćenje, dobro je osloniti se na sektore koji već imaju veliko iskustvo i uspeh sa ovim pristupom. Tu spadaju objekti poput hotela, domova za stare ili bolnica. U takvim okruženjima, praksa je pokazala da je korisno planirati mere čišćenja prema načinu korišćenja. Na primer, hotelske sobe se čiste kada su gosti van sobe tokom dana, a bolničke sobe se nikada ne čiste tokom vizite.

Ovaj pristup se može primeniti i u svakodnevnom radu kancelarijskih zgrada ili industrijskih postrojenja. Na primer, menze i prostorije za pauzu treba čistiti tek nakon pauze za ručak, a kancelarije ne bi trebalo čistiti tokom konferencijskog poziva.

Koristite metode koje štede vreme: suvi usisivači, električne metle i još mnogo toga

Da bi se čišćenje u javnim zonama obavljalo efikasno, ima smisla koristiti procese koji štede vreme. Tvrdi podovi, na primer, ne moraju uvek da se mokro brišu po celoj površini. Dovoljno je pokupiti rastresitu prljavštinu suvim usisivačem ili mopom za prašinu, a ulegnutu prljavštinu ukloniti ciljanim čišćenjem vlažnom krpom. Električne metle su pogodne za uklanjanje vidljive, rastresite prljavštine sa tekstilnih podova. To znači da je usisavanje po celoj površini retko potrebno.

Pomaže da budete dobro pripremljeni kako biste brzo reagovali na hitne situacije. Ako se, na primer, šolja kafe prospe po stolu, mogu se odmah koristiti krpe unapred navlažene vodom ili deterdžentom. Takođe je korisno imati pri ruci sistem sa sprej-mopom za tečnosti koje su dospele na pod. Unapred pripremljena odgovarajuća oprema i metode štede vreme i resurse – i mogu se uz malo truda integrisati u svakodnevni rad.

Promene u skladu sa vremenom: kako obezbediti nesmetan prelazak i uvesti „new work“ koncepte u usluge čišćenja

Uprkos svim prednostima dnevnog čišćenja, radno vreme se ne može promeniti pritiskom na dugme. Razbijanje ustaljenih struktura i procesa predstavlja izazov i za osoblje za čišćenje i za korisnike objekta. Najlakša opcija za pružaoce usluga održavanja objekata jeste da iskoriste promene. Na primer, ima smisla uvesti dnevno čišćenje u novim zgradama, novim tenderima ili tokom renoviranja. „New work“ koncepti kod upravljača objektima i korisnika takođe olakšavaju integraciju dnevnog čišćenja u procese. Za kontekst: mnoge kompanije danas imaju deo zaposlenih koji rade na daljinu. To olakšava čišćenje površina, jer su kancelarije delimično popunjene. S druge strane, koncepti deljenja radnih mesta (desk-sharing) povećavaju potrebu i prihvatanje čišćenja tokom dana, jer svaki zaposleni želi da dođe do stola koji je čist i spreman za upotrebu.

Čišćenje u javnim zonama: obučeno osoblje, odgovarajuća tehnologija

Dnevno čišćenje tokom radnog vremena postavlja veće zahteve pred osoblje za čišćenje – uključujući i komunikaciju i interakciju sa ljudima u objektu. Zaposleni treba profesionalno da budu obučeni kako da postupaju prema korisnicima objekta i klijentima. Takođe može imati smisla nabaviti novu radnu odeću (uniforme itd.), pošto će čistači biti vidljivi u javnosti dok rade.

Treba pažljivo razmotriti i vrste opreme i alata koji se koriste. Za javne prostore ima smisla izabrati tihe, bežične modele koji su manji i lakši za manevrisanje. Baterijski usisivači su tiši i troše oko 50% manje energije od uređaja sa kablom. Osim toga, kod baterijskih uređaja nema kablova koji leže po podu i predstavljaju opasnost od spoticanja. Pored odgovarajuće opreme, ključno je primenjivati adekvatne radne metode i ponašanje prilikom čišćenja u непосредnoj blizini korisnika.

Savet:

Da miris deterdženta ne bi bio previše intenzivan, treba koristiti samo proizvode sa blagim mirisom.

Digitalizacija u dnevnom čišćenju

Čišćenje uz pomoć senzora i digitalizacija mogu pomoći da se dnevno čišćenje sprovede efikasno. Upotreba senzora može smanjiti nepotreban rad, dok digitalizacija pomaže da se umanji administrativno opterećenje.

Kada korpa za otpatke „misli“ sama: čišćenje uz pomoć senzora

Promene koje olakšavaju uvođenje dnevnog čišćenja ne dolaze samo od klijenata – određene inovacije dolaze i iz same industrije čišćenja. Čišćenje uz pomoć senzora dobija sve veći značaj kao način da se osoblje angažuje što efikasnije. Trend se pomera od striktnih planova čišćenja ka čišćenju prema stvarnim potrebama. Time se eliminišu nepotrebni obilasci, oslobađa više vremena za ad hoc usluge i omogućavaju novi modeli naplate koji uključuju osnovne i dodatne usluge.

Ključna prednost je u tome što senzori prate učestalost korišćenja prostorija i direktno obaveštavaju osoblje o potrebama za čišćenjem. Tako se, na primer, sale za sastanke ili ulazni prostori čiste samo kada je potrebno. Pored toga, senzori u toaletima mogu prijavljivati nivoe sapuna ili popunjenost kanti, pa se dopuna i pražnjenje obavlja po potrebi, a ne po krutom rasporedu.

Sve-u-jednom paket bez komplikacija: digitalizacija za još veću efikasnost

Mnogi pružaoci usluga održavanja objekata i upravljači zgrada i dalje koriste Excel liste i papirne formulare za upravljanje osobljem i mašinama. To oduzima nepotrebno vreme i može dovesti do grešaka ili gubitka podataka ako se informacije čuvaju na različitim mestima. Ažuriranja se zaboravljaju, pa više ne postoji adekvatan pregled osoblja ili mašina u upotrebi. Digitalna rešenja objedinjavanju sve podatke na jednom mestu, tako da nema rizika od problema između tačaka kontakta ili gubitka podataka.

Upotreba robotike

Integracija robotike u svakodnevno čišćenje pomaže da se osoblje rastereti ponavljajućih i vremenski zahtevnih zadataka. Kada se roboti koriste u javnim prostorima, od presudne je važnosti voditi računa o bezbednosti.

Dobro došli u budućnost: šta roboti doprinose današnjem čišćenju

Čišćenje podova u velikim zgradama je naporan i zamoran posao koji angažuje više zaposlenih satima. Roboti za čišćenje mogu preuzeti ove ponavljajuće zadatke i osloboditi vreme kako bi osoblje moglo da se posveti složenijim poslovima do kojih inače ne bi stigli. Na tržištu postoje, na primer, roboti za ribanje i sušenje podova (scrubber dryer) koji se lako kreću i u uskim prostorima i brzo čiste srednje do velike površine. Potpuno autonomni modeli mogu upravljati sopstvenim stanicama za punjenje, dopunjavati resurse, prazniti prljavu vodu i čistiti nekoliko hiljada kvadratnih metara dnevno – sve bez potrebe za ljudskom intervencijom. Rute čišćenja mogu se veoma lako kreirati. Programersko iskustvo nije potrebno. Ipak, važno je unapred razmotriti koje su zone više ili manje frekventne, tj. gde će biti potrebno više ili manje čišćenja.

Savet:

Stručno osoblje treba da planira rute uz strateško postavljanje stanica za dokovanje, kako bi se smanjile pređene distance i uštedelo vreme.

Pouzdani rezultati uz testiranu i sertifikovanu robotiku

Po pravilu, roboti za čišćenje moraju ispunjavati jasne bezbednosne zahteve za upotrebu u javnim prostorima. Roboti moraju pouzdano da se kreću, čak i u zonama sa velikim protokom ljudi. To treba da potvrdi nezavisna institucija za testiranje, kao što je DEKRA u Nemačkoj. Ljudi, druge pokretne prepreke ili nepokretni objekti moraju se pouzdano detektovati putem 360° detekcije okruženja korišćenjem laserskih skenera, 3D senzora i ultrazvučnih senzora. Važna je i IT bezbednost. Potencijalne ranjivosti treba otkriti i brzo otkloniti od strane IT bezbednosnih stručnjaka kroz sveobuhvatna testiranja. Takođe je važno da se podaci sa 2D i 3D kamera obrađuju isključivo u realnom vremenu: ti podaci ne smeju da se skladište i moraju biti zaštićeni od hakerskih napada. Bezbednost podataka gradi poverenje i kod korisnika i kod zaposlenih u objektu.