Profesionalne metode za čišćenje malterisanih fasada

Malterisanje spoljašnjih zidova predstavlja uobičajenu arhitektonsku praksu koja pruža raznovrsne mogućnosti u pogledu teksture i boje fasade objekta. Da bi spoljašnji omotač zgrade zadržao svoj estetski izgled, pored povremenog ponovnog farbanja potrebno je i redovno čišćenje. Naši saveti u nastavku pomoći će vam pri čišćenju malterisane fasade.

Zašto malterisani zidovi? Prednosti i mane

Spoljašnji zidovi treba da budu sposobni da dugi niz godina odolevaju vremenskim uticajima, uz što bolje očuvan prvobitni izgled i što manje potrebe za održavanjem. Idealno je da budu laki za održavanje, paropropusni i da pružaju dobru toplotnu izolaciju. Malterisanje je građevinska tehnika koja se koristi vekovima, a mogu se naći malteri sa mineralnim ili akrilnim vezivima.

Mineralni malteri imaju poroznu strukturu, što im omogućava da upijaju i otpuštaju vlagu, sprečavajući njeno zadržavanje unutar fasade objekta. Visoka pH vrednost mineralnih maltera čini ih otpornim na buđ, gljivice i mahovinu. Iako su mineralni malteri robusni i povoljni, potrebno im je dosta vremena da se osuše. Da bi se mineralni malter održavao i kako bi njegova zaštitna funkcija trajala što duže, važno je redovno čistiti malterisane fasade i po potrebi nanositi novi sloj boje. Silikatne i emulzione boje su trajne opcije pogodne za zidove sa mineralnim malterom i mogu se nanositi više puta ako je potrebno.

Kod akrilnih maltera kao vezivo se koristi sintetička smola, koja fasadama daje elastičnost. Ova vrsta maltera može da izdrži različite temperature i vlažne vremenske uslove, pa dolazi do manjeg broja pukotina. Brže vreme sušenja i sposobnost sintetičke smole da se veže za podlogu olakšavaju nanošenje akrilnih maltera. Međutim, manja paropropusnost ovog materijala čini ga podložnijim pojavi gljivica, mahovine i algi. Kao i kod mineralnih maltera, i akrilne malterisane fasade moraju se redovno čistiti i povremeno ponovo bojiti. Nakon dužeg vremenskog perioda, malter je potrebno obnoviti.

Na šta treba obratiti pažnju pri pranju fasada pod visokim pritiskom

Perači pod visokim pritiskom ustalili su se kao standard za pranje fasada i predstavljaju idealan izbor. Pranje pod visokim pritiskom daje izuzetne rezultate čak i kada je potrebno ukloniti prašinu i čađ koji su se zadržali u poroznim i hrapavim površinama karakterističnim za malterisane zidove.

Pranje fasada: pitanje pravilnog izbora pritiska, sredstva za čišćenje i temperature

Da bi se pri pranju fasade postigli najbolji rezultati, najpre treba proceniti vrstu i intenzitet zaprljanosti. To će pomoći da se odredi odgovarajući pristup za čišćenje konkretne površine. Pre početka čišćenja potrebno je odlučiti o optimalnoj kombinaciji pritiska, sredstva za čišćenje i temperature. Ako se to unapred isproba, može se izbeći oštećenje spoljašnje površine objekta. Da ne bi došlo do oštećenja boje ili habanja površine, važno je da se predugo ne zadržavate na jednom delu zida. Pored toga, rad odozgo nadole pomaže da se izbegnu tragovi prljave vode na površinama koje su već očišćene.

Labave čestice prašine mogu se lako ukloniti pranjem hladnom vodom pod pritiskom. Za intenzivnije čišćenje može se koristiti sredstvo za čišćenje ili gel za čišćenje. Gel sredstva su efikasna opcija zbog svoje sposobnosti da se zadrže na površini zida. Važno je da sredstvo koje se koristi bude alkalno i da se upotrebljava isključivo u količini navedenoj u uputstvu proizvođača. Nakon isteka vremena delovanja, fasadu treba isprati vodom.

Ako su nečistoće masne ili uljane, na primer kao posledica upotrebe sistema grejanja na ulje ili ugalj, dobar izbor za uklanjanje takvih mrlja je upotreba perača pod pritiskom sa toplom vodom. Temperature između 60 °C i 80 °C mogu brzo i temeljno da rastvore sasušenu prljavštinu i druge naslage. Kod naročito tvrdokornih mrlja može se koristiti parni režim rada na peraču pod pritiskom. Para koja se pritom oslobađa može dostići temperaturu do 155 °C. Na udaljenosti od 10 cm, temperatura pare će do trenutka kada dospe do površine objekta koji se čisti iznositi između 60 °C i 80 °C.

Para može da prodre u poroznu strukturu maltera, uništi alge i mahovinu u samom njihovom izvoru i obezbedi intenzivno čišćenje. Za razliku od pranja pod pritiskom hladnom vodom, pranje pod pritiskom na višim temperaturama skraćuje vreme sušenja, što omogućava da se svi naknadni radovi izvedu odmah nakon završetka čišćenja.

Saveti za efikasno i nežno pranje fasada

Da biste zaštitili površinu zida koji čistite, na perač pod pritiskom možete postaviti mlaznicu sa ravnim mlazom. Rad na udaljenosti od 20 do 50 cm omogućava ravnomerniju raspodelu pritiska vode. Takođe je važno da perač pod pritiskom koji koristite ima različita podešavanja. Mogućnost podešavanja i pritiska i protoka vode pomaže da se spreči delovanje prevelikog pritiska ili prevelike količine vode na površinu koja se čisti. Ako su tokom čišćenja korišćena sredstva za čišćenje, sav odvojeni malter mora se prikupiti i odložiti u skladu sa lokalnim propisima.

Korišćenje odgovarajuće tehnologije i opreme za čišćenje pomaže da se izbegnu nepotrebni troškovi. Iako su skele neophodne kod visokih objekata, za stambene zgrade sa manjim brojem spratova one nisu uvek potrebne. Na tržištu su dostupni brojni sistemi za čišćenje pod visokim pritiskom sa teleskopskim šipkama za dovod vode, koji predstavljaju pristupačnije i ergonomskije rešenje za čišćenje viših površina. Osim toga, takvi sistemi nude i različite vrste četki sa različitim stepenom tvrdoće. Ako čistite termoizolacione fasadne sisteme, idealan izbor su četke sa mekim vlaknima.