Završno čišćenje nakon građevinskih radova efikasno uklanja prašinu i nečistoću
Kada se građevinski radovi završe, sledeći korak je postgrađevinsko čišćenje, odnosno završno čišćenje nakon izvođenja radova. Od prašine na odloženim površinama, preko tragova farbe na prozorima, do ostataka cementa na pločicama, zadaci čišćenja jednako su raznovrsni kao i sama vrsta nečistoće. Temeljno postgrađevinsko čišćenje podrazumeva upotrebu različite opreme, kao što su usisivači, perači pod visokim pritiskom, mašine za ribanje i usisavanje i druga sredstva, kako bi prostor bio čist i bezbedan.
Prašina, tragovi farbe i ostaci cementa – na gradilištima se nakuplja veliki broj različitih vrsta nečistoće. Kada se građevinski radovi završe, ostatke prljavštine treba ukloniti pre nego što se objekat može koristiti. Čistoća je važna i zbog izgleda i zbog bezbednosti; ključno je ostaviti prostor sigurnim kako iz zdravstvenih razloga, tako i zbog odgovornosti.
Čišćenje posle građevinskih radova: definicija i odgovornosti
Čišćenje posle građevinskih radova obavlja se u periodu između završetka građevinskog projekta i useljenja ili početka korišćenja prostora. Njegov cilj je da objekat pripremi za namenu za koju će se koristiti. Postgrađevinsko čišćenje, koje se često naziva i završno čišćenje nakon građevinskih radova, po intenzitetu je veoma blisko generalnom čišćenju. Svaka struka odgovorna je za svoj radni prostor. Ipak, moguće je angažovati i eksternog pružaoca usluga postgrađevinskog čišćenja, koji može očistiti celu površinu gradilišta.
Razlika između međufaznog čišćenja i čišćenja posle građevinskih radova
Prema samoj definiciji, čišćenje posle građevinskih radova obavlja se nakon završetka radova, dok se međufazno čišćenje gradilišta sprovodi tokom izvođenja radova. Ono se obavlja između pojedinačnih faza gradnje, najčešće više puta tokom jednog građevinskog projekta, a idealno i pre završnog čišćenja posle građevinskih radova. Uglavnom obuhvata uklanjanje krupnog otpada kao što su građevinski šut, ostaci folije, kamenje i veće količine prašine.
Različite vrste nečistoće na gradilištima
Nalepnice i folije na vratima, prozorima i drugim površinama, ostaci maltera i gipsa, višak mase za fugovanje, ostaci cementa, tragovi boje i laka, ostaci lepka od samolepljivih traka ili zaštitnih folija – sve se to smatra zaostalom nečistoćom na gradilištu. Prašina je najzastupljenija vrsta nečistoće. Vrste prašine su veoma brojne, jer se tokom građevinskih radova stvara širok spektar različitih čestica. Mešana mineralna prašina, na primer od betona, peska, kreča ili gipsa, spada među najčešće vrste prašine na gradilištima. Međutim, na gradilištima su često prisutne i različite vrste kvarcne prašine, drvene prašine, mikrobiološki kontaminirane prašine, kao i vlaknasta prašina, na primer od stakla, keramike ili azbesta.
Uklanjanje građevinske prašine
Slaba vidljivost ili zastoji u radu opreme samo su neki od razloga zbog kojih povećana količina prašine na radnom mestu predstavlja problem. Ona nije samo potencijalni bezbednosni rizik, već i ozbiljan rizik po zdravlje radnika. Zdravstveni problemi povezani sa građevinskom prašinom kreću se od iritacije i upale disajnog sistema do hroničnih plućnih oboljenja i povećanog rizika od kardiovaskularnih bolesti. Profesionalna kontrola i uklanjanje građevinske prašine mogu efikasno doprineti bezbednijem radnom okruženju.
Uklanjanje azbesta
Azbest se decenijama koristio u ogromnim količinama u građevinskoj industriji. Međutim, zbog zdravstvenih rizika povezanih sa udisanjem azbesta, uvoz, promet i upotreba svih vrsta azbesta zabranjeni su u Ujedinjenom Kraljevstvu od 1999. godine. Ipak, opasnosti koje azbest nosi i danas predstavljaju izazov za specijalizovane firme, jer se građevinski materijali koji još sadrže azbest često otkrivaju tokom renoviranja ili rušenja starih objekata. U našem članku saznaćete kako se azbest uklanja i odlaže, kao i koje bezbednosne mere moraju da se preduzmu.
Oprema za čišćenje posle građevinskih radova: šta je uključeno?
Osnovno pravilo kod čišćenja posle građevinskih radova jeste da se čisti odozgo nadole. Pošto su vrste nečistoće veoma različite, u čišćenju posle građevinskih radova koristi se veliki broj mašina, uređaja i ručnog pribora za čišćenje.
Podovi: usisavanje i po potrebi čišćenje pod visokim pritiskom
Usisivači za mokro i suvo usisavanje predstavljaju nezaobilazan deo opreme na gradilištima. Tokom čišćenja posle građevinskih radova potrebno je ukloniti prašinu, kao i ostatke vode ili drugih tečnosti. To se može obaviti jednostavno i efikasno pomoću kombinovanog usisivača. Usisivači moraju biti ATEX sertifikovani za odgovarajuću klasu prašine ili čistoće. Na primer, za zapaljivu prašinu moraju se koristiti specijalni usisivači, u skladu sa propisima.
Ređe se koriste mašine za metenja i usisne metle, ali i one mogu biti odgovarajuće rešenje. Na gradilištima je usisna metla poželjnija od obične metle za čišćenje, jer postoji rizik da se prašina podigne u vazduh. Tokom procesa metenja, usisna metla preko valjka sakuplja prašinu, uz pomoć usisne turbine usisava nečistoću i odvaja je u filterskom sistemu. Tako se količina prašine tokom čišćenja smanjuje. Neki proizvođači nude i posebno prilagođenu zaštitnu navlaku od lanenog platna presvučenog PVC-om. Ta zaštita se pomoću čičak-trake zateže preko prednjeg dela mašine sve do zadnjih točkova i dodatno smanjuje podizanje prašine. Za veće površine, kao što su industrijske hale, može biti isplativo koristiti manju mašinu sa mestom za vozača.
Kada se uklone gruba nečistoća i prašina, preporučuje se da se pod očisti mašinom za ribanje ili ribanje i poliranje. Ove mašine su naročito pogodne za uklanjanje tragova cementa ili gipsa sa glatkih površina. Odgovarajući model treba izabrati prema vrsti poda i veličini prostorije. Za dnevne sobe ili kancelarije obično je pogodan manji, kompaktan model kojim je lako upravljati i kojim se bez problema mogu dohvatiti i površine ispod radijatora.
U oblasti mašina za ribanje, mašina sa jednim diskom predstavlja uobičajeno i veoma popularno rešenje. Zahvaljujući širokom izboru dodataka, kao što su padovi, četke ili dodatni tegovi, može se koristiti za gotovo sve vrste čišćenja i na skoro svim vrstama podova. U čišćenju posle građevinskih radova koriste se i mašine za ribanje i usisavanje. U poređenju sa ručnim pranjem poda, one rade pomoću razvijenog mehaničkog sistema i zato čiste znatno efikasnije. Sa ovako snažnom mašinom mogu se ukloniti čak i tvrdokorne nečistoće poput tragova boje ili maltera. Pored toga, rukovalac ne dolazi u kontakt sa samom nečistoćom, jer se sve vreme dovodi čista voda. Mešavina prljavštine i vode usisava se odmah nakon čišćenja. To znači da se po podu može hodati već nakon kraćeg vremena sušenja. Naročito za drvene podove preporučuje se model sa usisavanjem neposredno iza valjka ili diska, kako drvo ne bi predugo bilo izloženo vlazi.
Kod lakše zaprljanosti, za čišćenje poda obično je dovoljna metoda u jednom koraku. Međutim, čišćenje posle građevinskih radova često otkriva veći stepen zaprljanosti. U tom slučaju preporučuje se čišćenje metodom u dva koraka, na primer kada treba ukloniti tvrdokorne ostatke cementa sa poda od pločica. Tada je potrebno pod temeljno nakvasiti kako bi ostaci mase omekšali, a zatim naneti odgovarajuće sredstvo za čišćenje. Nakon toga mogu se koristiti ili mašina sa jednim diskom za ribanje i usisivač za mokro i suvo usisavanje, ili odgovarajuća mašina za ribanje.
Ako rezultat i dalje nije zadovoljavajući, postupak će možda morati da se ponovi. Ako postoje veće količine ostataka mase za fugovanje, najbolje je prvo ih ručno ukloniti pre mašinskog čišćenja. Plastična špahtla štiti okolne pločice, ali u zavisnosti od stepena zaprljanosti ponekad može biti potrebna i metalna špahtla, pri čemu je veoma važno pažljivo rukovanje.
Koja sredstva za čišćenje se koriste u čišćenju posle građevinskih radova?
Za čišćenje podnih obloga može se koristiti čitav niz sredstava za čišćenje. Ona se biraju u zavisnosti od stepena zaprljanosti. Ako je zaprljanost mala, za drvene podove i pločice od porcelanskog gres-a preporučuju se sredstva za čišćenje bez surfaktanata. Ako je nivo zaprljanosti viši, za porcelanski gres se često koriste i jaka kisela sredstva za čišćenje, kako bi se ostaci cementa pouzdano uklonili. Elastične podne obloge, kao što su PVC ili linoleum, mogu se tretirati jakim alkalnim sredstvima za čišćenje, a ponekad i kiselinama.
Savet: neka vam gumica za brisanje bude pri ruci
Tragovi grafitne olovke i oznake na pločicama u kuhinji ili kupatilu mogu se jednostavno ukloniti običnom gumicom za brisanje.
Po potrebi se može koristiti i perač pod visokim pritiskom. U zatvorenom prostoru on se može koristiti u kombinaciji sa čistačem površina sa usisavanjem, na primer sa dodatkom sa rotirajućim mlaznicama ravnog mlaza. Za to mora postojati podni slivnik koji može da odvodi vodu nastalu tokom čišćenja. Da li će se čistiti hladnom ili toplom vodom zavisi od konkretnih uslova na licu mesta. Upotreba hladne vode je uobičajena, ali ako postoji priključak na toplu vodu, odgovarajući perači pod visokim pritiskom mogu raditi i sa vodom do 60 °C. U suprotnom, kod čišćenja toplom vodom sam uređaj mora biti postavljen napolju. Za klasično čišćenje pod visokim pritiskom mogu se koristiti i modeli na baterijski pogon. Važno je uzeti u obzir i znatno veće energetske zahteve modela sa usisavanjem.
Samostalno čišćenje
Bilo da je reč o čišćenju javnih površina nakon gradskog festivala, čišćenju alata na licu mesta u poljoprivredi ili uklanjanju nečistoće tokom građevinskih radova, često postoje situacije u kojima je čišćenje potrebno bez direktnog priključka na vodu ili električnu energiju. U mnogim slučajevima danas su pravi izbor uređaji na baterijski pogon, jer profesionalni akumulatorski usisivači za mokro i suvo usisavanje ili perači pod visokim pritiskom omogućavaju mobilan rad, smanjuju rizik od spoticanja o kablove i pružaju veoma dobre performanse. Kada je potrebno obaviti veće zadatke čišćenja bez priključka na struju i vodu, korisni su perači pod visokim pritiskom i perači pod visokim pritiskom sa toplom vodom, generatori i pumpe za prljavu vodu.
Prozori i police
Od manjih prozora do velikih staklenih frontova, čišćenje posle građevinskih radova podrazumeva uklanjanje zaštitnih folija, brendiranih nalepnica i nečistoće sa prozora različitih oblika i veličina. Prozori se najčešće čiste pomoću perača za prozore i gume za sakupljanje vode. Važno je imati na umu da je za temeljno čišćenje potrebna dovoljna količina vode, kako bi se eventualna prljavština ili ostaci lepka uklonili bez grebanja površine. Ako postoje tragovi boje ili laka, strugač za staklo može biti veoma efikasno rešenje. Kada je reč o površinama kao što su ormari ili pregradni elementi, najbolje je primeniti ručne metode čišćenja, na primer krpe od mikrofibera. Sa druge strane, za veće površine posebno se preporučuje upotreba širokog brisača u kombinaciji sa krpom od mikrofibera.
Spoljašnje površine i moguće dodatne usluge
Ako su spoljašnje površine, kao što su prilazi, dvorišta ili fasade objekta, obuhvaćene čišćenjem posle građevinskih radova, mašine i odgovarajuća oprema moraju se odabrati u skladu sa vrstom zaprljanosti i podlogama, baš kao i kod unutrašnjih površina.
Popločani prilazi, na primer, mogu se jednostavno čistiti mašinom za metenja, a u zavisnosti od stepena zaprljanosti i peračem pod visokim pritiskom, u kombinaciji sa čistačem površina. Ovo rešenje je pogodno i za čišćenje fasada, zidova ili garažnih vrata. Potrebno je pridržavati se lokalnih propisa za odvođenje otpadnih voda, a po potrebi vodu treba sakupiti ili filtrirati.
Neki investitori nakon čišćenja posle građevinskih radova traže i dodatne usluge, u vidu kontrolne liste za završne radove čišćenja. To može obuhvatiti i dezinfekciju površina, kao i postavljanje nove podne obloge. U tom slučaju aktivnosti koje prethode čišćenju posle građevinskih radova treba uključiti u specifikaciju radova.
Čišćenje parkinga, staza i spoljašnjih površina
Bilo da neko dolazi u restoran, kupuje u supermarketu, salonu nameštaja ili tržnom centru, ili posećuje lekara ili muzej, gosti često prvi utisak stiču već pri parkiranju vozila i kratkom putu do objekta. Postoji više načina da se odmah na početku ostavi pozitivan utisak, smanji rizik od nezgoda i spreči unošenje prljavštine spolja u objekat.
Čišćenje fasada
Fasade mogu biti izrađene od različitih materijala, kao što su malter, prirodni kamen, staklo, metal ili drvo. One objektu daju prepoznatljiv i individualan izgled. Da bi se njihov vizuelni utisak i vrednost očuvali što duže, neophodno je redovno čišćenje fasade objekta. Na raspolaganju su različite tehnike, posebno uz upotrebu odgovarajuće opreme kao što su perači pod visokim pritiskom, uređaji za peskarenje i mokro abrazivno čišćenje, kao i uređaji za čišćenje suvim ledom, koji se profesionalno primenjuju u zavisnosti od materijala i vrste nečistoće.
Odlaganje otpada sa gradilišta
Temeljno čišćenje posle građevinskih radova stvara veliku količinu otpada, koji na kraju mora biti pravilno odložen. Pošto građevinski otpad sadrži različite građevinske materijale, kao i štetne supstance i moguće ostatke hemijskih sredstava za čišćenje, neophodno je razdvojiti ga na preostali i opasan otpad. U Ujedinjenom Kraljevstvu postoji klasifikacioni kod za otpad kojeg se treba pridržavati.
Opasan otpad, koji obuhvata, na primer, izolacione i zaptivne materijale, boje i lakove, pa čak i obrađeno drvo, zatim se odvozi na odgovarajuće mesto za sakupljanje. U većini slučajeva to je najbliži reciklažni centar, a u nekim oblastima moguće je organizovati i preuzimanje otpada.
Ako angažujete firmu za čišćenje posle građevinskih radova, opis uključenih usluga trebalo bi da obuhvati i odlaganje otpada. Time ćete sebi uštedeti mnogo posla.
Prevencija: kako izbeći građevinsku prašinu
Da bi tokom međufaznog čišćenja i čišćenja posle građevinskih radova bilo manje nečistoće za uklanjanje, bolje je sprečiti nego naknadno rešavati problem. Suština je u tome da se tokom radova stvara manje prljavštine. Postoji mnogo načina da se količina fine prašine na gradilištu smanji, na primer postavljanjem prašinskih barijera ili direktnim usisavanjem tokom brušenja, testerisanja, bušenja i glodanja. Podjednako je važno održavati radnu odeću čistom, na primer odvajanjem radne odeće od odeće za privatnu upotrebu ili uspostavljanjem takozvanih crno-belih zona za rad sa opasnom prašinom.
Uprkos strogim zaštitnim merama, u pojedinim slučajevima je neizbežno da se tokom čišćenja posle građevinskih radova podignu veće količine prašine. Ako se opasne materije ne mogu izbeći, za sve koji borave na gradilištu moraju se primeniti odgovarajuće mere zaštite. To obuhvata nošenje lične zaštitne opreme, kao što su respiratori, zatvorena radna odeća, zaštitne naočare i zaštita za glavu.
Odgovarajući proizvodi za Vašu oblast primene
Usisivači za mokro i suvo usisavanje
Mašine za ribanje i usisavanje
Perači pod visokim pritiskom sa hladnom vodom
Ručni pribor za čišćenje
Ručne mašine za metenje
