Čišćenje fasada
Fasade mogu biti izrađene od različitih materijala, kao što su malter, prirodni kamen, staklo, metal ili drvo. One objektu daju prepoznatljiv i individualan izgled. Da bi se njihov vizuelni utisak i vrednost očuvali što duže, neophodno je redovno čišćenje fasade objekta. Na raspolaganju su različite tehnike, posebno uz upotrebu odgovarajuće opreme kao što su perači pod visokim pritiskom, uređaji za peskarenje i mokro abrazivno čišćenje, kao i uređaji za čišćenje suvim ledom, koji se profesionalno primenjuju u zavisnosti od materijala i vrste nečistoće.
Čišćenje fasada: čišćenje pod visokim pritiskom je gotovo uvek neophodno
Perači pod visokim pritiskom pokazali su se kao efikasna i ekonomična metoda za čišćenje fasada i koriste se u većini slučajeva. Njihova mala potrošnja vode u poređenju sa radom običnim crevom za vodu, kao i visok učinak čišćenja, čine ih posebno pogodnim rešenjem.
Izbor parametara: pravilno čišćenje fasada pomoću perača pod visokim pritiskom
U zavisnosti od podloge i vrste nečistoće, mogu se prilagoditi količina vode, pritisak, temperatura i, po potrebi, sredstvo za čišćenje, kao i vreme delovanja. Velike količine vode, do 1.000 l/h, olabavljuju nečistoću i brzo je uklanjaju zahvaljujući efektu ispiranja koji obezbeđuje perač.
Zajedno sa količinom vode, pritisak na mlaznici i ugao udara određuju udarni pritisak, odnosno silu koja deluje na površinu. Mlaznice visokih performansi pojačavaju mehanički efekat i približno su 40 procenata efikasnije od mlaznica sa ravnim mlazom.
Ako se za čišćenje fasada koristi topla voda, temperature između 60 i 80 °C pomažu da se skorene naslage brže razgrade. Dubina čišćenja je veća, pa se mogu ukloniti i ostaci korena mahovine i lišajeva, čime se sprečava njihov ponovni rast. Ako se kao podrška pri čišćenju fasada koristi sredstvo za čišćenje, moraju se uzeti u obzir vrsta površine i važeći zakonski propisi.
Savet – koristite paru:
Ako su prisutne tvrdokorne nečistoće kao što su boja ili bitumenski premazi, ili ako je reč o osetljivim površinama, režim rada sa parom na peraču pod visokim pritiskom može biti od velike pomoći. Para, koja dostiže temperaturu do 155 °C, omogućava intenzivno čišćenje fasade, a istovremeno je nežna prema površini zahvaljujući niskom radnom pritisku.
Tražite alternative? Čišćenje fasada peskarenjem ili suvim ledom
Postupci peskarenja i čišćenja suvim ledom predstavljaju važne alternative čišćenju pod visokim pritiskom kada fasade ne smeju biti izložene prevelikoj količini vode ili kada su potrebni postupci sa manjom potrošnjom vode. Pored toga, ako sredstva za čišćenje ne smeju da se koriste ili ako su uslovi takvi da je količina otpadne vode ograničena, alternativna rešenja mogu biti najbolji izbor.
Kako funkcioniše? Peskarenje
Kod postupka abrazivnog čišćenja česticama pod niskim pritiskom, poznatog kao peskarenje, pištolj za peskarenje snabdeva se komprimovanim vazduhom preko građevinskog kompresora. Pored toga, u komoru za mešanje zajedno sa vazduhom dodaju se veoma fini, meki abraziv i voda. Važno je da se svojstva vrste abraziva odaberu tako da odgovaraju i vrsti nečistoće i originalnoj vrsti fasadne površine. Mešavina vazduha, vode i abraziva izlazi kroz mlaznicu pištolja, pri čemu se pritisak vazduha, količina vode i količina abraziva mogu pojedinačno podešavati. Na taj način fasade mogu da se čiste uz minimalno abrazivno dejstvo.
Kako funkcioniše? Čišćenje suvim ledom
Čišćenje suvim ledom je postupak abrazivnog čišćenja česticama pri kojem se kao medijum za čišćenje koriste CO2 peleti veličine približno od 0,5 do 3 milimetra. Peleti suvog leda udaraju o površinu pri temperaturi od -79 °C i brzini od 150 m/s. Pri tome oslobađaju svoju kinetičku energiju. Hladnoća dodatno čini nečistoću krtom i lomljivom, tako da se lakše odvaja.
Još jedan efekat čišćenja fasade suvim ledom jeste to što delovi zamrznutog ugljen-dioksida prodiru u pukotine naslaga nečistoće ili premaza boje, prelaze iz čvrstog u gasovito stanje i doslovno razbijaju nečistoću zahvaljujući tom povećanju zapremine. Na kraju ostaju samo uklonjene materije, koje se, u zavisnosti od njihove količine i sastava, ili otpuhuju raspoloživim komprimovanim vazduhom ili uklanjaju usisavanjem.
Pošto je ovaj postupak gotovo bez abrazivnog dejstva i ne ostavlja ostatke abraziva, otpadnu vodu ni vlagu, osetljive fasade mogu se čistiti nežno i uz minimalan napor.
Metal, drvo, malter, prirodni kamen ili staklo: izbor tehnologije čišćenja prema vrsti fasade
Da bi se fasade čistile profesionalno, planirani postupak čišćenja uvek treba unapred ispitati na probnoj površini, bez obzira na materijal fasade. Pitanja koja treba postaviti su: da li je fasada osetljiva na kiseline, da li upija vodu? Koje sredstvo za čišćenje daje najbolje rezultate i u kojoj koncentraciji? Ako se priprema uradi kako treba, postići ćete željeni rezultat i izbeći gubitak materijala, eroziju površine ili druga trajna oštećenja.
Čišćenje metalnih fasada
Za uklanjanje nečistoće sa metalne fasade može se koristiti perač pod visokim pritiskom. Treba koristiti četke za čišćenje sa mekom prirodnom dlakom ili poliamidne četke, bilo krute ili rotirajuće. Razlog za to je što voda kroz veliki otvor na četki izlazi kao mlaz pod niskim pritiskom. Na taj način izbegava se oštećenje izolacionog sloja iza fasade, a ipak se čak i čvrsto nalegla nečistoća obično uklanja brzo i uz malu potrošnju vode.
Za dodatno poboljšanje čišćenja fasade može se koristiti odgovarajuće sredstvo za čišćenje. Da bi vreme delovanja bilo duže, sredstvo za čišćenje može se unapred nanositi po delovima pomoću pumpice za prskanje.
Ako se nečistoća tokom godina skorila i formirala tvrde naslage, koristi se sredstvo za čišćenje sa abrazivnim dodacima u kombinaciji sa odgovarajućim fasadnim padovima od belog flisa koji ne grebe površinu. Ovaj posao može se obavljati ručno ili mehanički, uz podršku električno pogonjenih ručnih mašina.
Na kraju se svi ostaci od čišćenja ponovo ispiraju čistom vodom pre nego što se fasadna površina obrađuje skidanjem sloja ili izravnavanjem. Za to se mogu koristiti sistemi sa teleskopskim šipkama ili podizna platforma. Da bi se ujednačen izgled zadržao što duže, nakon čišćenja metalne fasade može se naneti zaštitno sredstvo i pažljivo ispolirati. Na taj način površina se dodatno štiti i od emisija.
Ako se na metalnim fasadama nalaze čvrsti ostaci, kao što su malter, mortar ili ostaci betona, oni se mogu ukloniti drvenim ili plastičnim špahtlama. To treba uraditi što je pre moguće, jer su ti materijali jako alkalni i zato mogu izazvati nepopravljiva oštećenja, naročito na anodizovanom aluminijumu. Kada se fasada oslobodi grubih ostataka, može se započeti prvo čišćenje. Postupak za naredne faze čišćenja je isti.
Čišćenje drvenih fasada
Nisu sve drvene fasade pogodne za čišćenje pod visokim pritiskom. Fasada treba da bude izrađena od neobrađenog punog drveta, bilo tvrdog ili mekog, i takve konstrukcije da voda ne može da dopre do elemenata ispod obloge, odnosno da elementi iza fasade ne mogu biti oštećeni vodom. Pri tome nije važno da li su daske na fasadi postavljene vertikalno ili horizontalno.
Kada je drvo izloženo UV zračenju, lignin, jedan od glavnih sastojaka drveta, počinje da se razgrađuje. To dovodi do prirodnog posivljavanja. Da bi se ovaj efekat ublažio, dobro rešenje je čišćenje toplom vodom pod visokim pritiskom. Čišćenje fasade obavlja se bez hemijskih sredstava i zato je ekološki prihvatljivo. Zahvaljujući visokoj temperaturi, rad se može izvoditi nežno i uz manji pritisak, a nečistoća se rastvara znatno brže nego pri upotrebi hladne vode. Prašina, polen, spore i buđ sa površine takođe se mogu ukloniti, a u nekim slučajevima i uništiti delovanjem tople vode. Rezultat je u velikoj meri vraćanje prvobitnog izgleda, u zavisnosti od stepena posivelosti i učestalosti čišćenja.
Za robusne fasade od tvrdog drveta, kao što je hrast, preporučuju se perači pod visokim pritiskom sa toplom vodom, sa pritiskom od oko 100 bara i temperaturom između 60 °C i 80 °C. Osetljivije drvo, kao što je smrča, može se tretirati pritiskom od oko 50 bara. Treba koristiti mlaznicu sa ravnim mlazom i raditi pod uglom od 25° do 40°. Rotirajuće mlaznice ne treba koristiti, jer mogu izazvati oštećenja. Ako je postupak previše abrazivan, to se može ublažiti smanjenjem količine vode ili povećanjem prečnika mlaznice.
Razmak između mlaznice i površine treba da bude oko 20 centimetara, a drvenu fasadu treba čistiti u smeru vlakana drveta. Takođe je preporučljivo prethodno nakvasiti celu površinu, a zatim raditi odozgo nadole, kako donji deo fasade ne bi upijao prljavu vodu koja se sliva. Kao završni korak, celu fasadu treba ponovo isprati.
Čišćenje malterisane fasade
Malterisanje spoljašnjih zidova predstavlja uobičajenu arhitektonsku praksu koja pruža raznovrsne mogućnosti u pogledu teksture i boje fasade objekta. Da bi spoljašnji omotač zgrade zadržao svoj estetski izgled, pored povremenog ponovnog farbanja potrebno je i redovno čišćenje. Naši saveti u nastavku pomoći će vam pri čišćenju malterisane fasade.
Čišćenje kamenih fasada
Iako se lepota fasada od prirodnog kamena ceni vekovima, njihovo čišćenje može biti prilično zahtevno. Pre čišćenja fasada ili terasa od prirodnog kamena, prvo je potrebno utvrditi o kom materijalu je reč, kao i kakvo je opšte stanje fasade ili terase. Takođe je važno proceniti stepen zaprljanosti i različite vrste nečistoće. Na osnovu ove analize može se odrediti koje mere treba preduzeti i u skladu sa tim prilagoditi metode čišćenja. Dok jednoj vrsti kamena može više odgovarati pranje pod pritiskom, za drugu može biti prikladnije abrazivno čišćenje pod niskim pritiskom.
Komercijalno čišćenje prozora
Staklene fasade daju objektima transparentan spoljašnji omotač i imaju važnu ulogu u savremenoj arhitekturi. Različiti objekti imaju različite vrste stakla, pa je važno da se čiste i nežno i efikasno. Kod čišćenja posle građevinskih radova, staklene površine osetljive na ogrebotine, kao što je kaljeno staklo, moraju se tretirati sa posebnom pažnjom. Kod redovnog čišćenja uobičajena je upotreba prečišćene vode. Ova vrsta vode uklanja nečistoću bez potrebe za dodatnim hemijskim sredstvima, a za razliku od vode iz vodovoda suši se bez ostavljanja kamenca i drugih tvrdih vodenih mrlja.
Pravne mere opreza: pridržavajte se lokalnih propisa
Čišćenje fasada se uvek obavlja u javnom prostoru, zbog čega se moraju poštovati važeći zakonski propisi. Odvođenje otpadnih voda u mnogim zemljama podleže odobrenju. Ako je reč samo o prljavoj vodi, ona se na mnogim mestima nakon filtracije može ispustiti, dok se prikupljeni čvrsti ostaci moraju propisno odložiti. Ako je korišćeno sredstvo za čišćenje, voda se najčešće mora prikupiti, filtrirati i neutralisati. Odgovarajući propisi moraju se poštovati i u vezi sa upotrebom abrazivnih sredstava, stvaranjem prašine, buke ili izduvnih gasova.
Ergonomija: čišćenje fasada uz sistemski pristup
Čišćenje velikih površina, kao što su fasade, predstavlja fizički zahtevan posao. Pored tehnika koje ubrzavaju rad zahvaljujući dobrim performansama, važnu ulogu ima i pribor koji omogućava ergonomičniji rad.
Višenamenske teleskopske cevi, koje su dostupne u različitim dužinama i od različitih materijala, značajno olakšavaju čišćenje. Detalji kao što su zaštita od uvrtanja, koja sprečava rotiranje cevi usled sile vode, ili rotirajući osnovni element, koji omogućava upravljanje teleskopskim sistemom uz manji napor, dodatno rasterećuju korisnika. Sistem za nošenje na leđima koji pomoću opružnog balansirača pomaže pri držanju cevi takođe pruža dodatnu ergonomsku podršku i smanjuje fizičko opterećenje.
Odgovarajući proizvodi za Vašu oblast primene
Perači pod visokim pritiskom sa toplom vodom
Perači pod visokim pritiskom sa hladnom vodom
Rotirajuća četka za pranje
Teleskopska cev
Čišćenje suvim ledom
Mlazni pištolj
Četke
