Čišćenje životnog prostora: Saveti za hvatanje ukoštac sa prašinom i nečistoćom

Dobro očišćene spavaća i dnevna soba značajno doprinose vašoj udobnosti u sopstvena četiri zida. Uz urednost i prave savete, u svakom trenutku možete imati čist dom, uz minimalno truda.

Uredna kuća, uredne misli

Čistoća i urednost se kao pojmovi često mešaju; ali, ove teme bi obavezno trebalo razmatrati odvojeno. Čišćenje neuredne kuće je bespotrebno naporan posao koji oduzima previše vremena, zato preporučujemo da pre čišćenja temeljno sredite kuću.

Pravilno sređivanje

Najlakši način za održavanje urednosti u sobi je redovno vraćanje stvari na mesto. Sređivanje je lakše raditi redovno, jer tada uopšte nema strašnog haosa. Trebalo bi da se organizujete tako da odmah složite stvari tamo gde treba, umesto da to odlažete za kasnije ili za fazu kada počnete da čistite. Sve stvari u kući trebalo bi da imaju svoje mesto. Praktične posude, kao što su kutije ili korpe, mogu olakšati da na površinama ima manje sitnica, ali se i one povremeno moraju skloniti. Izbegavajte natrpavanje površina stolova, polica i prozorskih dasaka sitnicama, jer će vam u suprotnom biti potrebno mnogo strpljenja da sve to kasnije sklanjate.

Minimalizam

Čitave knjige su napisane o ovoj savremenoj temi minimalizma, ali i samo nekoliko rečenica može da postigne odličan efekat. Što manje stvari imate, manje ćete morati da sklanjate pre čišćenja i lakše je s druge strane održavati stvari urednim. Zvuči skoro previše lako, ali u praksi je takav plan vrlo često neostvariv. Kad je reč o sređivanju, trebalo bi da radite parcijalno umesto što ostavite sve za jedan vikend.

Zapitajte se zašto nešto morate imati: Da li stvarno moramo da čuvamo suvenire s letovanja na polici? Zar nije vreme da se rešim onih starih stripova? Kada je ovaj komad odeće poslednji put nošen? Ne morate da budete toliko radikalno odlučni u bacanju kao organizacioni ekspert Mari Kondo – samo nekoliko stvari kojih ste se rešili napraviće opipljivu razliku kada shvatite koliko brzo je vikend pospremanje sada gotovo. Nakon što ste se rešili nekoliko stvari, sređivanje postaje primetno lakše.

Nameštaj koji se lako održava

Pri izboru nameštaja i podnih obloga trebalo bi da imate na umu kako se oni čiste. Otvorene police izgledaju veoma moderno, ali predstavljaju ekstra površinu po kojoj će se sakupljati prašina. Zatvorene komode i fioke se lakše održavaju čistim, samo ih ne treba prepuniti. Nekim stvarima treba obezbediti posebno mesto, pa je tako bolje odlagati poštu na polici nego je držati na stolu za ručavanje. Predmeti koji se posebno često koriste moraju imati mesto u kući koje je lako pristupačno. Materijal i dizajn površina takođe igraju važnu ulogu. Na nekom nameštaju vidi se svaki trun prašine: Tamne, glatke površine koje su uz to jednobojne posebno brzo ponovo izgledaju prašnjave. Savet: Prašina na površinama od prirodnog drveta ili onih nalik drvetu je generalno manje vidljiva. 

Saveti za brisanje prašine

Zamislite prizor: Kuća je blistava, cela sveže očišćena, prozori i vrata zatvoreni nakon što su prethodno bili širom otvoreni radi provetravanja – pa ipak, samo malo kasnije, na nameštaju, biljkama i podu može se primetiti napadala prašina. Na žalost, brisanje, metenje ili usisavanje su često samo preventivna mera, jer je nemoguće izbeći prašinu tamo gde ljudi žive.

Odakle dolazi prašina?

Ako pogledate prašinu pod mikroskopom videćete da je to prava mešavina čestica različite veličine, koje se sjedinjuju i kombinuju jedna s drugom. Svega ima, od mrtvih ćelija kože i vlakana tepiha, do polena, dlaka kućnih ljubimaca i sitne prašine – pravi banket za nepoželjne goste poput knjiških vaši, grinja, bakterija i spora plesni. U zavisnosti od veličine i težine čestica, prašinu će strujanje vazduha nataložiti po ćoškovima ili će se ona stalno vrteti u vazduhu bez nagomilavanja po površinama.

Sastav kućne prašine zavisi od prostorije, lokacije stambene zgrade, broja članova domaćinstva i njihovog stila života. Najveći deo prljavštine unosimo u kuću na cipelama. Zbog toga je veoma korisno postaviti mrežaste otirače, otirače od vlakna kokosa ili tekstila i gume da preuzmu ulogu sakupljača prašine. Kada se postave na ulazu, oni zadrže većinu nečistoće koja bi u suprotnom završila u hodniku ili drugom životnom prostoru. Preko vazduha u kuću ulaze i čađ, spore plesni i polen.

Prvo usisavamo ili brišemo prašinu?

Mišljenja po pitanju da li je bolje prvo prebrisati prašinu ili usisati se razlikuju. Ako prvo usisavate, nečistoća sa prašnjavog nameštaja i predmeta može kasnije završiti na podu. S druge strane, usisavanjem se uvek podigne malo prašine, koja onda može završiti na sveže obrisanim površinama. U većini slučajeva, izgleda da ima najviše smisla najpre obrisati prašinu, pa tek onda usisavati pod. Brisanjem se druga nečistoća, poput mrvica i dlaka, obara na pod i odatle kasnije usisava. Ako otvorite prozore da napravite promaju dok usisavate, većina prašine koja se podigne izleteće napolje.

Pravilno brisanje prašine

• Najbolje je prašinu uklanjati suvom, mekom pamučnom krpom. Kao zamena, mogu se koristiti posebne krpe za prašinu, koje su elektrostatične pa tako mnogo efikasnije sakupljaju prašinu.
• Ako krpu preklopite dva puta, imaćete osam jednakih delova koje možete koristiti jedan za drugim da pokupite prašinu. To znači da se krpa može duže koristiti pre nego što bude morala da se opere.
• Ne zaboravite da prebrišete male površine, kao što su ramovi slika i vrata, radijatore i lišće na svojim sobnim biljkama. Dok to radite, radite sistematično, odozgo ka dole.
• Brisanje prašine vlažnom krpom može u početku delovati logično, ali se tako prašina najčešće samo razmaže. Ako ipak želite da prebrišete prašinu vlažnom krpom, krpa ne bi trebalo da je previše vlažna kako se na površinama ne bi pojavila voda.