Prevencija slinavke i šapa uz dobre higijenske mere

Veoma zarazna bolest slinavke i šapa ima ozbiljne ekonomske posledice širom sveta. Prevencija i suzbijanje ove bolesti u velikoj meri zavise od čistoće i higijene u objektima za držanje životinja i na samoj farmi.

Profesionalna oprema za čišćenje i jasno definisane rutine omogućavaju stočarima da održavaju visok nivo čistoće, čime se smanjuje verovatnoća pojave i širenja bolesti.

Cleaning helps prevent foot and mouth disease

Čišćenje pomaže u prevenciji slinavke i šapa

Prevencija i suzbijanje slinavke i šapa (FMD) zadatak je koji se tiče stočara i veterinara širom sveta. Reč je o opasnoj zaraznoj bolesti koja prvenstveno pogađa goveda, svinje, ovce i koze. Ovu bolest mogu dobiti i divlje životinje poput jelena i srna, kao i divlje svinje.

Slinavka i šapa je izuzetno zarazna i spada među bolesti životinja koje imaju najveći ekonomski uticaj na globalnom nivou. Zato je od izuzetne važnosti preduzeti sve moguće mere kako bi se sprečila pojava ove bolesti i kako bi se ona efikasno suzbila u slučaju izbijanja. U prevenciji, ali i nakon završetka epidemije, ključnu ulogu imaju higijena u objektima za držanje životinja, na farmi i tokom transporta životinja.

Slinavka i šapa ne predstavlja opasnost za ljude, ali osoblje koje radi u objektima za životinje ili učestvuje u transportu može doprineti širenju virusa, zbog čega je neophodno striktno poštovanje higijenskih pravila.

Hygiene measures in the prevention of foot and mouth disease

Putevi infekcije kod slinavke i šapa

Infekcija slinavkom i šapom može se preneti direktno i indirektno. Tokom inkubacionog perioda virusa zaražene životinje su veoma zarazne.

Direktna infekcija prenosi se sa životinje na životinju, na primer u objektu za držanje životinja, tokom transporta ili na stočnim pijacama.
Indirektno, virus se prenosi putem transportnih vozila, ljudi kao prenosilaca, glodara, mleka i semena.

Goveda se najčešće inficiraju putem respiratornog sistema, dok se svinje zaražavaju oralnim putem, odnosno prilikom pijenja, uzimanja hrane ili rijenja po zemlji. Virus je relativno stabilan u spoljašnjoj sredini i može se prenositi i na veće udaljenosti putem vazduha.

Prepoznavanje simptoma slinavke i šapa

Različite vrste životinja različito reaguju na infekciju slinavkom i šapom.

Kod goveda, blaži oblik bolesti uzrokuje uginuće oko 2 do 5 procenata životinja, dok kod malignog oblika stopa obolevanja može dostići i do 80 procenata. Posledice bolesti su veoma teške – javljaju se upale, promene na papcima, slabost mišića, pogoršanje opšteg stanja i značajno smanjena produktivnost.

Kod svinja bolest obično ima blaži tok, ali se mogu javiti iznenadna uginuća kod prasad na sisi. Kod ovaca i koza znaci bolesti su često manje uočljivi.

Područja pojave slinavke i šapa

Slinavka i šap rasprostranjena je gotovo širom sveta. Jedina zemlja u kojoj nikada nije zabeležen nijedan slučaj je Novi Zeland. U nekim državama, međutim, poslednja pojava bolesti zabeležena je pre mnogo godina.

Slinavka i šap najčešće se javlja u Africi, Aziji i delovima Južne Amerike. U Evropi je ređa. Ipak, uprkos strogom veterinarskom nadzoru, bolest se povremeno ponovo unosi i predstavlja stalnu pretnju stočarstvu zbog svoje visoke zaraznosti.

Poslednja velika epidemija 2001. godine u Ujedinjenom Kraljevstvu proširila se i na kontinentalnu Evropu i dovela do uginuća oko 4 miliona životinja. Tokom novog izbijanja bolesti 2007. godine uspešno je sprečeno njeno širenje na druge regione.

Suzbijanje i prevencija slinavke i šapa

Zakonski propisi

U Evropskoj uniji čak i sumnja na pojavu slinavke i šapa mora biti prijavljena nadležnim organima. Ukoliko postoji sumnja na bolest, farma se odmah zatvara. Ako se bolest potvrdi, sve životinje na farmi moraju biti eutanazirane, kao i stoka na susednim gazdinstvima u radijusu od jednog kilometra.

U radijusu od 3 kilometra uvodi se zabrana transporta životinja u trajanju od 15 dana, nakon čega su dozvoljeni samo transporti ka klanicama uz posebnu dozvolu. Mleko se u takvim slučajevima prerađuje odvojeno. Takođe se uspostavlja zona nadzora u radijusu od 10 kilometara.

Mere se često preduzimaju i kada su slučajevi slinavke i šapa potvrđeni u susednim državama. Na primer, tokom velikih epidemija gume vozila se dezinfikuju na državnim granicama.

Ukoliko se u periodu od 30 dana ne pojave novi slučajevi bolesti, sva pogođena gazdinstva i transportna sredstva se temeljno čiste i dezinfikuju, a sprovodi se i kontrola prisustva pacova i miševa. Tek nakon toga epidemija se može proglasiti završenom i ukidaju se ograničenja transporta.

Čistoća i higijenske mere protiv virusa slinavke i šapa

Iz brojnih mogućih puteva infekcije jasno je da efikasna prevencija slinavke i šapa zahteva čitav niz različitih mera. U tom procesu čistoća i higijena imaju ključnu ulogu.

Postizanje visokog nivoa biosigurnosti podrazumeva profesionalno čišćenje i dezinfekciju objekata za držanje životinja, kao i sve opreme i mašina koje dolaze u kontakt sa životinjama. Opšte pravilo je da se pre dezinfekcije mora sprovesti temeljno čišćenje, jer dezinfekciono sredstvo može delovati efikasno samo na prethodno očišćenim površinama.

Barn cleaning and disinfection with a high pressure cleaner and detergent

Najvažnija oprema za temeljno i efikasno čišćenje objekata, pored lopate i kolica za iznošenje otpada, jeste perač pod visokim pritiskom. Najbolje rešenje je perač pod visokim pritiskom sa toplom vodom, ali je moguće koristiti i perač pod visokim pritiskom sa hladnom vodom. Perač pod visokim pritiskom treba da bude opremljen čašastom penastom mlaznicom, ne samo za nanošenje dezinfekcionog sredstva, već i za prethodnu primenu sredstva za čišćenje. Samo hladna voda nije dovoljna da se postigne nivo čistoće potreban za suzbijanje slinavke i šapa.

Pored toga, među neophodnom opremom za čišćenje nalaze se i čistač površina, kao i mašina za metenje koja se gura. Za čišćenje garderoba preporučuju se i usisivači za mokro i suvo usisavanje, a u većim objektima i mašine za ribanje i sušenje podova.

Comprehensive hygiene measures in cattle and dairy farming

Sveobuhvatne higijenske mere u govedarstvu i proizvodnji mleka

Higijena predstavlja ključni deo biosigurnosti u govedarstvu i mlečnom stočarstvu. Pravilni postupci čišćenja imaju važnu ulogu prilikom teljenja i uzgoja osetljive teladi u objektu, duž celog lanca snabdevanja hranom, kao i u samoj muznici.

Saznajte koje su osnovne higijenske mere i koja tehnologija čišćenja je najpogodnija za svaku pojedinačnu primenu.

Saznajte više

Čišćenje i dezinfekcija svinjaca

Čišćenje i dezinfekcija svinjaca svaki put kada se svinje ponovo smeštaju u objekat predstavlja značajan napor. Ipak, taj trud se isplati kako bi podovi, zidovi i plafoni, sistemi za hranjenje i pregrade – od boksova za prasenje do toplih gnezda za prasad i odeljaka za tov – ostali temeljno čisti.

Uz odgovarajuću opremu i sredstva za čišćenje, kao i efikasan način rada, troškovi rada za čišćenje i dezinfekciju svinjaca mogu ostati na razumnom nivou. Pored toga, farmer može odmah nakon završetka čišćenja ponovo useliti sledeće jato svinja u objekat.

Saznajte više

Preventivne mere protiv slinavke i šapa

Određene preventivne mere mogu pružiti zaštitu u slučaju pojave slinavke i šapa, ali i kao opšta preventiva čak i kada bolest nije potvrđena. Na taj način smanjuje se verovatnoća da će vaša farma biti pogođena novim izbijanjem bolesti:

Nabavka životinja

Kupujte životinje isključivo od proverenih i pouzdanih prodavaca
Uverite se da su na mestu prodaje postavljene posude za dezinfekciju kroz koje prolaze vozila pri dolasku i odlasku.

Transport

Transportujte životinje što je ređe moguće.
Idealno je koristiti sopstveno vozilo za transport životinja kako biste imali kontrolu nad primenom preventivnih mera protiv slinavke i šapa.
Nakon svakog transporta vozilo za prevoz stoke treba temeljno očistiti i dezinfikovati.

Cleaning floors and outdoor surfaces using a sweeper

Cleaning animal and livestock transporters

Čišćenje prikolice za prevoz stoke

Bez obzira da li je u pitanju mala prikolica kojom se pet svinja prevozi do klanice ili veliko vozilo koje ide ka otkupnoj stanici, sva vozila za transport stoke treba tretirati na isti način kada je u pitanju čišćenje i dezinfekcija, bez obzira na njihovu veličinu. Samo visok nivo čistoće i higijene tokom transporta goveda, svinja i živine može sprečiti prenos uzročnika bolesti, poput virusa slinavke i šapa, sa životinje na životinju ili na ljude.

Saznajte više

Glodari

Kontrolišite prisustvo miševa i pacova unutar i izvan objekata.
Prvi korak u suzbijanju štetočina i glodara je temeljno čišćenje objekta i dvorišta. Samo u sveže očišćenom objektu i redovno očišćenom dvorištu mogu se uočiti tragovi poput izmeta glodara. Pored toga, miševi i pacovi pronalaze manje hrane u dvorištu koje je pometeno i u objektima koji se redovno čiste. Čišćenje dvorišta najefikasnije se obavlja pomoću mašine za metenje sa sedištem za rukovaoca.

Radna odeća zaposlenih

Ne dozvoljavajte ulazak spoljnog osoblja u objekat.
Ne posećujte susedne farme dok nosite radnu odeću iz sopstvenog objekta.
Obezbedite dezinfikovane čizme za objekat i čistu radnu odeću opranu na najmanje 60 °C ili koristite jednokratnu odeću.
Garderobe na ulazu u objekat moraju se redovno čistiti i dezinfikovati. Za čišćenje se mogu koristiti čistač površina i usisivač za mokro i suvo usisavanje, a u većim prostorijama korisna je i mašina za ribanje i sušenje podova.
Postavite posude za dezinfekciju na ulazu u objekat i dezinfekcione prostirke na svim prilaznim putevima farmi. Dezinfekciono sredstvo menjajte redovno u skladu sa uputstvima proizvođača.

Mašine

Zajedničke mašine očistite pomoću perača pod visokim pritiskom sa toplom vodom ili pomoću perača pod visokim pritiskom sa hladnom vodom uz upotrebu sredstva za čišćenje pre njihove predaje, a zatim ih dezinfikujte

Cleaning agricultural machinery and implements

Čišćenje poljoprivrednih mašina i priključnih uređaja

Poljoprivredne mašine i priključni uređaji često predstavljaju jednu od najvećih investicija u poljoprivrednom gazdinstvu. Zbog toga je redovno čišćenje još važnije, jer pomaže u očuvanju funkcionalnosti i vrednosti traktora, rotodrljača i sličnih mašina.

Na taj način se smanjuje potreba za skupim popravkama i zastojima u radu, a istovremeno se poboljšava stanje i dugotrajnost mašina i priključnih uređaja.

Saznajte više

Dodatne mere na farmi

Ne hranite životinje ostacima hrane.
Držite živinu zatvorenu i ne dozvoljavajte mačkama i psima da ulaze u dvorište.
Ne isporučujte mleko direktno sa farme.
Temeljno čistite i dezinfikujte muzilišta.
Ne dozvoljavajte vozilima za odvoz leševa životinja da ulaze na imanje.
Idealno je da vozila koja ne pripadaju farmi uopšte ne ulaze na imanje, a da se nove životinje ili stočna hrana isporučuju izvan prostora farme.
Organizujte karantinski objekat za nove životinje, koji se temeljno čisti i dezinfikuje pre i posle svake upotrebe.
Životinje u karantinskom objektu treba obilaziti poslednje tokom dnevnih aktivnosti. Na taj način se sprečava prenošenje patogena iz karantinskog objekta u druge objekte na farmi.

Čišćenje izmuzišta

Vaše krave verovatno svakodnevno prolaze kroz izmuzište. Pri tome ostaje velika količina nečistoća – stajnjak, ostaci proteina i masti, kao i ostaci mleka, naslage kamenca i urin. Zato je redovno čišćenje muzilišta od ključne važnosti.

Odgovarajuća oprema za čišćenje takođe je presudna za održavanje čistoće u prostoriji za skladištenje mleka i oko rezervoara za mleko, kako bi se obezbedili potrebni higijenski uslovi duž celog proizvodnog lanca.

Saznajte više

Sprečavanje i suzbijanje slinavke i šapa uz pomoć dezinfekcionih sredstava

Virus slinavke i šapa je veoma otporan. Može opstati mesecima u zemljištu, u štali, u otpadu ili stelji i ponovo izazvati pojavu bolesti. Može se neutralisati jedino kiselinama ili visokim temperaturama.

Za dezinfekciju se najčešće koriste limunska ili mravlja kiselina. Moguća je i dezinfekcija formaldehidom ili toplotom. Za to je potrebna temperatura od najmanje 60 °C – temperatura koju može postići savremeni uređaj za pranje pod visokim pritiskom sa toplom vodom, sa dokazanim učinkom smanjenja broja mikroorganizama.

Vlasnici životinja treba da se pridržavaju veterinarskih preporuka o dezinfekcionim sredstvima koje važe u njihovoj zemlji.