Sprečavanje opasnih bolesti kod životinja higijenskim čišćenjem
Besprekorna higijena predstavlja ključni deo dobre biosigurnosti na gazdinstvu i važan je preduslov za efikasnu zaštitu stoke od zaraznih bolesti koje podležu obaveznom prijavljivanju, kao što su afrička kuga kod svinja ili ptičiji grip. Profesionalna oprema za čišćenje i sistematske rutine pomažu stočarima da održe visok nivo čistoće i smanje verovatnoću pojave i širenja bolesti.
Fatalne epizootije
Bolesti životinja se obično prenose direktno putem divljih životinja kao prenosilaca ili indirektno putem transporta ili hrane. One mogu imati razorne ekonomske i zdravstvene posledice kako za životinje, tako i za ljude. Izbijanje bolesti može ugroziti opstanak stočnog fonda, a u nekim slučajevima bolest se može preneti i na ljude. Pravilnim čišćenjem na gazdinstvu, farmeri mogu imati važnu ulogu u zaštiti svoje stoke i sprečavanju širenja bolesti.
Teške virusne infekcije kod životinja često su smrtonosne – kao što je, na primer, afrička kuga svinja, koja pogađa i divlje i domaće svinje. Ptičiji grip je takođe izuzetno zarazan i najčešće ima smrtonosan ishod. Kada se bolest pojavi, sve životinje moraju biti uklonjene, što dovodi do velikih ekonomskih gubitaka. Zbog visoke stope mutacije virusa i nedostatka vakcina koje se mogu primeniti u praksi, uvek postoji i rizik od prenošenja virusa na ljude.
Bolest slinavke i šapa (FMD) jedna je od ekonomski najrazornijih bolesti životinja u svetu. Ova visoko zarazna bolest prvenstveno pogađa goveda, svinje, ovce i koze. Ekonomska šteta koju može prouzrokovati je ogromna, zbog čega je efikasna prevencija od presudnog značaja za očuvanje stočnog fonda. Sve navedene bolesti spadaju u bolesti životinja koje podležu obaveznom prijavljivanju.
Ključ za sprečavanje bolesti kod životinja: Biosigurnost
Kada se epizootska bolest jednom pojavi, posledice su veoma ozbiljne. Zato bi stočari trebalo da se usmere na prevenciju. Ključnu ulogu u tome ima biosigurnost – zadatak koji obuhvata sve, od planiranja objekata na gazdinstvu i ponašanja zaposlenih, do temeljitog čišćenja uz upotrebu odgovarajuće opreme.
Da bi se uspešno sprečila pojava bolesti kod životinja, prvo je potrebno proveriti način organizacije gazdinstva. Na primer: ko ima pristup imanju i štalama, gde vozila smeju da se kreću, zaustavljaju, utovaraju ili istovaraju, gde i kako se skladište hrana i radni materijali? Kako se održava visok nivo higijene? Da li postoje pisani planovi i uputstva, da li nadređeni sprovode kontrolu, proveravaju se ograde, vrata i kapije ili se koriste kamere i obezbeđenje? Sve su to polazne tačke za obezbeđivanje poštovanja higijenskih pravila.
Higijenske mere na gazdinstvu moraju se redovno proveravati. Visok nivo biosigurnosti zahteva pravilno čišćenje i dezinfekciju štala, kao i sve opreme i mašina koje dolaze u kontakt sa životinjama. Čišćenje je često potrebno organizovati tako da se objekti i prateće prostorije jasno podele na „prljavu“ i „čistu“ zonu.
Poslednji korak je dokumentovanje svih sprovedenih mera, čime se obezbeđuju transparentnost i mogućnost praćenja. Na taj način dobija se jasan pregled aktivnosti čišćenja, što olakšava održavanje visokih standarda biosigurnosti i omogućava najbolju moguću zaštitu životinja na gazdinstvu.
