Čišćenje u zdravstvenom sektoru: gde čistoća i bezbednost idu ruku pod ruku

Bilo da je reč o bolnici, staračkom domu ili ustanovi za negu, čišćenje u zdravstvenom sektoru postavlja najviše zahteve pred sve učesnike, kako bi se sprečilo širenje patogena i obezbedila sigurnost pacijenata i korisnika, kao i osoblja i posetilaca. Iako je fokus prvenstveno na prostorima u kojima borave pacijenti i korisnici, celokupna infrastruktura mora biti obuhvaćena procesom čišćenja. Zahtevi se značajno razlikuju od zemlje do zemlje, ali im je zajedničko to da su kvalitet strukture, kvalitet procesa i kvalitet čišćenja uvek u središtu pažnje.

Smernice

Od Instituta Robert Koh (RKI), preko Svetske zdravstvene organizacije (WHO) i Centara za kontrolu i prevenciju bolesti (CDC), do Uprave za bezbednost i zdravlje na radu (OSHA), postoji više međunarodnih organizacija koje razvijaju propise, preporuke i smernice za čišćenje u bolnicama i drugim zdravstvenim ustanovama. Na primer, nemački DIN standard 13063:2021-09 „Čišćenje bolnica – Zahtevi za čišćenje i dezinfekciju u bolnicama i drugim medicinskim ustanovama” sadrži sveobuhvatna uputstva. Iako ona nisu obavezujuća, u mnogim zemljama širom sveta smatraju se važnim preporukama. Operateri bolnica takođe imaju korist od određenog nivoa pravne sigurnosti kada mogu da dokažu da se čišćenje sprovodi u skladu sa standardom DIN 13063:2021-09.

A person cleaning the floor in the reception area with a Kärcher ride-on vacuum sweeper

Preduslov br. 1: kvalitet strukture

Da bi bilo moguće uspostaviti jasno definisane procese čišćenja, kvalitet strukture predstavlja ključni preduslov. To obuhvata način rada i organizaciju, pri čemu se proverava podobnost pružaoca usluge i jasno dodeljuju ovlašćenja i odgovornosti. Takođe se definišu zahtevi za osoblje za čišćenje, kao i za nadzorno i rukovodeće osoblje.

Treća ključna komponenta je definisanje kriterijuma koje, na primer, moraju da ispune kolica za čišćenje, mašine za ribanje i usisavanje ili tekstilni pribor za čišćenje. Efikasna, pametno osmišljena oprema za čišćenje ima važnu ulogu u postizanju željenog rezultata.

Preduslov br. 2: kvalitet procesa

Kada je reč o kvalitetu procesa, svi zahtevi koji se odnose na radne postupke moraju biti definisani tako da se obezbedi higijena. Površine koje dolaze u kontakt sa kožom i rukama u prostorima koje koristi veći broj ljudi moraju se čistiti ili dezinfikovati svakodnevno. To obuhvata kvake na vratima, kao i upravljačke elemente, slavine i ormariće za pacijente.

Važno je i jasno utvrditi ko čisti koju zonu, odnosno u kojim prostorima zadatke čišćenja obavlja medicinsko osoblje, a gde čišćenje sprovodi pružalac usluge. Samo na taj način mogu se obezbediti jasne odgovornosti i sprečiti propusti u procesu čišćenja.

Pravilna upotreba tekstilnog pribora za čišćenje takođe je veoma važna sa aspekta higijene. Unapred pripremljen tekstilni pribor za čišćenje treba koristiti u skladu sa sistemom označavanja bojama, kojim se određene boje dodeljuju određenim oblastima primene. Pored toga, neophodno je da se za svaku pacijentsku sobu koristi drugi tekstilni pribor za čišćenje. Ako se higijena ne može garantovati prilikom ponovne obrade i transporta višekratnih krpa, treba koristiti jednokratna rešenja.

Color-coding system for cleaning textiles for specific application areas

Preduslov br. 3: provera kvaliteta rezultata čišćenja

Higijensko čišćenje je više od jednokratne mere. To je koncept čišćenja koji se sprovodi svakodnevno ili u redovnim intervalima, kako bi se obezbedio visok nivo higijene i doprinelo smanjenju broja mikroorganizama. Da bi se postigla transparentnost u pogledu kvaliteta čišćenja u bolnicama i obezbedio zahtevani kvalitet rezultata, potrebno je definisati kriterijume i metode provere za osiguranje kvaliteta. Kada je to potrebno, mere optimizacije moraju se usvojiti i dokumentovati.